Боје


Боја је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине светлости, чија кретања региструје визуелни апарат (око и део мозга задужен за интерпретацију података), а која долази из неког извора или се одбија са површине неке материје.
 Боја се, такође, односи на прашкасту материју или пигмент, који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везивним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мешањем се могу добити све боје.
 Бела сунчева светлост није једнобојна, него је сложена од седам различито обојних зракова.   Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива сунчев спектар боја. Боје спектра су: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, индиго и љубичаста.

Примарне или основне боје

Црвена, плава и жута спадају у примарне или боје првог реда. Међусобним мешањем ове три боје добијају се све остале.

   

Секундарне или изведене боје

Боје другог реда, или секундарне боје, добијају се када се помешају две основне боје у мери 1:1 тако да, у секундарној боји постоје две примарне боје.

1. црвена + плава = љубичаста
2. плава + жута = зелена
3. жута + црвена = наранџаста

 

Тако произлази да су наранџаста, зелена и љубичаста боје другог реда.

  Терцијарне боје

У боје трећег реда, или терцијарне боје, убрајају се све остале нијансе боја које настају мешањем једне основне и једне секундарне боје у различитим мерама. Делимо их на чисте и неутралне.

Топле и хладне боје

Још једна врста поделе боја је на топле и хладне. Својом топлином издвајају се "боје сунце": жута, црвена и наранџаста, док у "боје воде" спадају: плава, зелена и љубичаста које се сматрају хладнијим бојама. 

                                                      

"Кафе ноћу", Винсент Ван Гог

Комплементарни парови боја

Комплементарним бојама називамо парове боја које наизглед појачавају интензитет једна другој. Једна боја у пару је основна, док је друга изведена. Та изведена боја добија се од друге две основне боје.

Комплементарни парови имају сецифичне карактеристике:

• Жута и љубичаста - поред тога што су комплементарни пар, оне су и најинтензивнији хроматски контраст светло-тамно.

"Жена са мангом", Пол Гоген

• Наранџаста и плава су контраст топло-хладно.

Пол Сезан

• Црвена и зелена имају једнаку валерску вредност.

"Мртва природа", Пол Сезан