Боје


Боја је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине светлости, чија кретања региструје визуелни апарат (око и део мозга задужен за интерпретацију података), а која долази из неког извора или се одбија са површине неке материје.
 Боја се, такође, односи на прашкасту материју или пигмент, који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везивним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мешањем се могу добити све боје.
 Бела сунчева светлост није једнобојна, него је сложена од седам различито обојних зракова.   Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива сунчев спектар боја. Боје спектра су: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, индиго и љубичаста.



Примарне или основне боје

Црвена, плава и жута спадају у примарне или боје првог реда. Међусобним мешањем ове три боје добијају се све остале.

   

Секундарне или изведене боје

Боје другог реда, или секундарне боје, добијају се када се помешају две основне боје у мери 1:1 тако да, у секундарној боји постоје две примарне боје.
  1. црвена + плава = љубичаста
  2. плава + жута = зелена
  3. жута + црвена = наранџаста
 

Тако произлази да су наранџаста, зелена и љубичаста боје другог реда.


  Терцијарне боје

У боје трећег реда, или терцијарне боје, убрајају се све остале нијансе боја које настају мешањем једне основне и једне секундарне боје у различитим мерама. Делимо их на чисте и неутралне.




Топле и хладне боје

Још једна врста поделе боја је на топле и хладне. Својом топлином издвајају се "боје сунце": жута, црвена и наранџаста, док у "боје воде" спадају: плава, зелена и љубичаста које се сматрају хладнијим бојама. 

                                                      
"Кафе ноћу", Винсент Ван Гог


Комплементарни парови боја

Комплементарним бојама називамо парове боја које наизглед појачавају интензитет једна другој. Једна боја у пару је основна, док је друга изведена. Та изведена боја добија се од друге две основне боје.
Комплементарни парови имају сецифичне карактеристике:
  • Жута и љубичаста - поред тога што су комплементарни пар, оне су и најинтензивнији хроматски контраст светло-тамно.
"Жена са мангом", Пол Гоген

  • Наранџаста и плава су контраст топло-хладно.
Пол Сезан

  • Црвена и зелена имају једнаку валерску вредност.
"Мртва природа", Пол Сезан

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Слика
Ликовна композиција Композоција је дело састављено од елемената који су повезани. Прво се бирају елементи који ће се користити, а затим се смишља на који начин ће се они распоредити и повезати у целини. Ликовна композиција добија се употребом ликовних елемената. У зависности од одабира ликовних елемената разликујемо следеће ликовне композиције: композицију боја, композицију облика, композицију линија...  У једној композицији може се користити и више ликовних елемената и различити материјали.  Према начину на који су распоређени ликовни елементи композиција може бити: хоризонтална, вертикална, дијагонална, кружна, пирамидална, радијална . Хоризонтална композиција "Поља у Ауверсу", Винсент ван Гог Вертикална композиција "Замак и сунце", Пол Кле   Дијагонална композиција "Рт на Антибима", Клод Моне  Кружна композиција "Месец и Сунце", Роберт Делоне Пирамидална композиција "Јабуке и тканина"...
Прикажи све
Слика
OРНАМЕНТИ Орнамент је назив за различите украсе и шаре који се понављају у одређеном ритму. Орнамент (лат. орнаментум-украс, шара) је основни елемент украшавања у ликовним и примењеним уметностима. То је најстарији декоративни елемент на свету. Он има магично – симболичку и декоративну функцију. Орнаметн, од латинског    ornamentum   је украс у архитектури. Мотив које је цртан, бојен или вајан, клесан и који украшава једну површину. Орнамент може бити геометријски (меандар, зупчасти, цик-цак), вегетацијски и зооморфни, односно настао стилизацијом биљних и животињских облика. Први орнаменти настали су још у палолиту и од тада до сецесије у различитим историјским стиловима играју велику улогу. Улога орнамента је чисто естетска и не утиче стварно на структуру самог предмета. Управо због тога  модерна уметност одбацује орнамент, сматрајући га са становишта синтезе форме, функције и структуре сувишни. Орнаменти се израђују на текстилу, дрвену, ст...
Прикажи све