Ликовна композиција

Композоција је дело састављено од елемената који су повезани. Прво се бирају елементи који ће се користити, а затим се смишља на који начин ће се они распоредити и повезати у целини.

Ликовна композиција добија се употребом ликовних елемената. У зависности од одабира ликовних елемената разликујемо следеће ликовне композиције: композицију боја, композицију облика, композицију линија... 

У једној композицији може се користити и више ликовних елемената и различити материјали.  Према начину на који су распоређени ликовни елементи композиција може бити: хоризонтална, вертикална, дијагонална, кружна, пирамидална, радијална.

Хоризонтална композиција

"Поља у Ауверсу", Винсент ван Гог

Вертикална композиција

"Замак и сунце", Пол Кле

  Дијагонална композиција

"Рт на Антибима", Клод Моне 

Кружна композиција

"Месец и Сунце", Роберт Делоне

Пирамидална композиција

"Јабуке и тканина", Пол Сезан

                                                                 

                                                              Радијална композција

                                                         

"Композиција X", Василиј Кандински

Постоји више начина за компоновање ликовних елемената: ритам, контраст, хармонија, равнотежа, пропорција, доминација, једниство.

Особина сваког ликовног дела је да има саставне делове који су једнолики или разнолики, те да се ти делови ређају у равномерним или неједнаким размацима. Тај редослед елемената и њихов међусобни однос називамо ритам. Ритам се у ликовној уметности примењује од највећег урбанистичког планирања до најситнијег детаља на неком украсу.

Ритам у цртежу је остварен кроз ређање линија у контрасту с плохом. У сликарству постоји више ритмова (боја, облика, итд.). Ритам је најлакше објаснити на архитектури, јер је строго равномеран ритмични однос међу деловима темељно особина архитектонског дела. Ритам чине два члана: пуно-празно. Нпр. на фасади грчки  храма равномерно се ређају волумени камених стубова једнаке дебљине с једнаким размацима празног простора. Тако се могу посматрати и аркаде у римској архитектури, прозорчићи на романичком звонику, масе и шупљине фасада савремених стамбених вишеспратница, итд. Ритмички се могу ређати и целе грађевине (славонски шор, или кућице у америчким предграђима).

Нова Акропола

 Контраст је синоним за супротност, односно наглашена различитост.

То значи да најмање два или више елемената морамо поставити у однос.

Надаље контрасте можемо тражити у успоређивању других максималних разлика: велико-мало, високо-ниско, дуго-кратко, мршаво-дебело, једно-много,оштро-тупо и тако даље.

Колористички контрасти чине засебну групу.

 

Према Оствалдовом кругу контрастне су боје на супротним странама круга. Систематизацију контрастних својстава дао је Јоханес Итен према којем разликујемо:

а) контраст боје према боји

б) контраст светло - тамно

ц) контраст топло - хладно

д) комплементарни контраст

е) симултани (истодобни) контраст

ф) контраст квалитете

г) контраст квантитете

Контрасти према Паулу Клеу:

Друга, краћа систематитација колористичких контраста дана је од стране Баухауског педагога и сликара Паула Клеа. Кле признаје само две врсте контраста:

1. комплементарни контрасти

2. "криви" парови

Обе врсте контраста су већ објашњене. Подсетимо на деловање "кривих" парове: они се темеље на комплементарном, тачније симултаном контрасту. Ако у суседство ставимо наранџасту и љубичасту боју, око ће само потражити комплементе за сваку боју и издвојити их - наранчастој треба плава које има у љубичастој (преостаје црвена), а љубичастој треба жута које има у наранџастој (опет преостаје црвена). Тако се појављује привид "преостале" боје, односно црвенкасти дојам.

Пол Сезан

 

 

 

 

 

Хармонија значи спајање, слагање, склад, сакладност, слога. Елементи морају бити придружени један другом у скупове по неком заједничком називу - морају бити слични по неком својству.

Хармонија стоји на пола пута између контраста и монотоније; елементи у својој сличности нису нити супротни (контраст) нити једнаки (монотонија).

Хармонија делује сталожено, мирно, опуштено. У Освалдовом кругу суседне боје су увек хармоничне. Елементи могу бити слични по облику, величини, боји, функционалности, симболици, па и према асоцијацијама.

"Хармонија у црвеном", Хенри Матис

Равнотежа означава једнак однос леве и десне стране, тј. једне и друге половине исте целине.

Према количинама вредности с обе стране равнотежу делимо на:

1) симетричну равнотежу

2) асиметричну равнотежу

У ликовном изражавању познајемо још и

3) оптичку равнотежу

"Билијар", Жорж Брак

Пропорцијом називамо међусобни однос величина два елемента један према другоме. Један лик је двоструко већи од другог; један је три пута мањи од другог; један је једнак другоме али је четири пута већи од трећег, и сл. Однос тела према глави на "Копљоноши" јест 1 : 7.

Поставимо у односе више елемената: мали чекић и двоструко већи; звучне тонове ц1 и ц2 (размак октаве), дете високо 90цм и одраслог човјека високог 180цм, те бројеве 13 и 26. Тематски, између њих нећемо наћи ништа заједничко, али већ на други поглед уочавамо како су сви парови постављени у односе 1:2, тј. у односу двоструке вредности једног елемента према другом. Пронашавши на тај начин заједнички називник наизглед неспојивим појавама почињемо говорити о размери (пропорцији): поставили смо у однос више омјера и више величина.

"Предаја кључева", Перуђино

Доминација (од лат. доминари - господарити, владати, као и домине - господин, господар) означава превласт, премоћ, оно што се истиче према осталом. У ликовном језику доминантом називамо онај елемент који чини главни садржај и визуални центар позорности у композицији. Потребно је неко контрастно својство према остатку композиције по којем ће се доминантни лик чинити доминантним - његово истицање мора бити екстровертирано наглешено према целини, а не само према неком другом елементу (то значи како није довољно да је један елемент већи од неког другог, већ његова величина мора надгласати све друге величине унутар формата). Лик може бити доминантан величином, обликом, бојом, тоном, положајем у композицији и сл

"Богородица заштитница", Птуј

Јединство у ликовним уметностима означава обједињавање ликовних елемената међусобно, ликовних елемената с композицијским начелима те обједињавање две или више ликовних техника.

То је тежња ка јединственој целини која делу омогућује хомогеност организма. Ликовни елементи морају бити одабрани и међусобно уређени композицијским начелима у складу са обликовним начелом, идејом, садржајем дела. То вреди и за одабир ликовне технике - ако се желимо бавити линијом, узет ћемо и мотив и технику која нам то омогућава. 

Јединство је посебно пожељно у, данас толико популарним, комбинираним техникама. Уједињење техника треба усмерити на истраживање успостављања ликовно-техничког јединства. Тада се комбинираним техникама у завршном опажају приступа као једној новој, суперпонираној техници, чији коначни изражај је различит од једноставног зброја детаља: дојам је јединстван, а технику се стога и може назвати само комбинирана техника.

Роберт Рауншенберг