OРНАМЕНТИ

Орнамент је назив за различите украсе и шаре који се понављају у одређеном ритму.

Орнамент (лат. орнаментум-украс, шара) је основни елемент украшавања у ликовним и примењеним уметностима. То је најстарији декоративни елемент на свету. Он има магично – симболичку и декоративну функцију.
Орнаметн, од латинског  ornamentum  је украс у архитектури. Мотив које је цртан, бојен или вајан, клесан и који украшава једну површину. Орнамент може бити геометријски (меандар, зупчасти, цик-цак), вегетацијски и зооморфни, односно настао стилизацијом биљних и животињских облика. Први орнаменти настали су још у палолиту и од тада до сецесије у различитим историјским стиловима играју велику улогу. Улога орнамента је чисто естетска и не утиче стварно на структуру самог предмета. Управо због тога  модерна уметност одбацује орнамент, сматрајући га са становишта синтезе форме, функције и структуре сувишни.
Орнаменти се израђују на текстилу, дрвену, стаклу, металу, глини и другим материјалима.

Oрнаменти могу бити: 

- У низу или траци и тада се називају фриз.

- Кружни украс или розета.

- Украс на ивици предмета или бордура.

Фриз

Розета

Бордура

 

 Орнамент се развио стилизовањем облика из природе или апстрактних геометријских облика. Први орнаменти настали су још у палеолиту и од тада до сецесије у различитим историјским стиловима играју велику улогу. У време палеолита и неолита украшавао је посуде цик-цак линијама, спиралама и кружним облицима понављајући их у низу. Орнамент се налази у готово свим видовима уметничког изражавања: на фасади, тканини, предметима, у књизи. Улога орнамента је чисто естетска и не утиче стварно на структуру самог предмета.

Орнаментални мотиви се преносе из једне културе у другу, при чему се нешто што је значајно за један менталитет усваја, а остало мења или прилагођава. Термин орнаментика обележава систем орнамената који су типични за одређену етничку целину, културни круг, стил или временски период. Уметност свих етнолошких група нарочито негује орнамент у свим облицима ликовног стваралаштва. У мотивима, облицима и бојама огледа се дух , менталитет и поднебље.

Орнамент се налази на значајним местима српске народне ношње: грудима, рукавима, сукњама, прегачама, торбама, ћилимима.

Од орнамената истиче се прастари ромб, једноставан или у сложеним комбинацијама. Поред геометријских форми издвајау се флорални мотиви као што су цветови, листови, лоза.

Ћилимарство се развило у местима које је било дуже време под Турцима. Пиротско ћилимарство је имало значајан утицај на развој других центара за ћилимарство. Орнаменти које можемо наћи на пиротским ћилимима врло су живописни и верује се да имају благотворан утицај на дом у који се поставе, те им се чак приписује чудотворна моћ позитивне енергије. 

 

На орнаментима наших фресака понављају се разни мотиви: већ поменуте цик-цак линије, траке, таласасте линије – змијолике, спиралне, у облику латиничног слова „с”, кругови, такозвани „јајасти штап”, различите врсте листова – дугуљасти, срцолики, тролисти, четворолисти, затим цветови – кринови, лале, птице, па лепезасти елементи, гранчице и лозице. Неки орнаменти су састављени од низа истог мотива а неки од различитих, неки су црни, неки бојени, неки златни. Неки од задатака су им да уоквире фреску, да поделе зид на водоравне делове, да уоквире насликани лик, да украсе његову одежду. Орнамент се налази на одређеним местима, зато што је постојало правило, канон, које делове треба да покрије фигурална композиција а које орнаментални украс.