Постови

Слика
                                                   Боје Боја  је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине  светлости , чија кретања региструје визуелни апарат ( око  и део  мозга  задужен за интерпретацију података), а која долази из неког извора или се одбија са површине неке  материје .  Боја се, такође, односи на прашкасту материју или  пигмент , који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везивним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мешањем се могу добити све боје.  Бела сунчева светлост није једнобојна, него је сложена од седам различито обојних зракова.   Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива сунчев спектар боја. Боје спектра су: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, индиго и љубичаста. Примарне или осно
Слика
OРНАМЕНТИ Орнамент је назив за различите украсе и шаре који се понављају у одређеном ритму. Орнамент (лат. орнаментум-украс, шара) је основни елемент украшавања у ликовним и примењеним уметностима. То је најстарији декоративни елемент на свету. Он има магично – симболичку и декоративну функцију. Орнаметн, од латинског    ornamentum   је украс у архитектури. Мотив које је цртан, бојен или вајан, клесан и који украшава једну површину. Орнамент може бити геометријски (меандар, зупчасти, цик-цак), вегетацијски и зооморфни, односно настао стилизацијом биљних и животињских облика. Први орнаменти настали су још у палолиту и од тада до сецесије у различитим историјским стиловима играју велику улогу. Улога орнамента је чисто естетска и не утиче стварно на структуру самог предмета. Управо због тога  модерна уметност одбацује орнамент, сматрајући га са становишта синтезе форме, функције и структуре сувишни. Орнаменти се израђују на текстилу, дрвену, стаклу, металу, глини
Слика
Ликовна композиција Композоција је дело састављено од елемената који су повезани. Прво се бирају елементи који ће се користити, а затим се смишља на који начин ће се они распоредити и повезати у целини. Ликовна композиција добија се употребом ликовних елемената. У зависности од одабира ликовних елемената разликујемо следеће ликовне композиције: композицију боја, композицију облика, композицију линија...  У једној композицији може се користити и више ликовних елемената и различити материјали.  Према начину на који су распоређени ликовни елементи композиција може бити: хоризонтална, вертикална, дијагонална, кружна, пирамидална, радијална . Хоризонтална композиција "Поља у Ауверсу", Винсент ван Гог Вертикална композиција "Замак и сунце", Пол Кле   Дијагонална композиција "Рт на Антибима", Клод Моне  Кружна композиција "Месец и Сунце", Роберт Делоне Пирамидална композиција "Јабуке и тканина"